Međunarodna humanitarna konferencija u Moskvi - najbolje prakse i izazovi

U Moskvi je u oktobru održana međunarodna konferencija pod nazivom Trenutni sistem međunarodne humanitarne pomoći: najbolje prakse i izazovi, na kojoj je učestvovala Marijana Savić, direktorka NVO Atina, kako bi prenela naša iskustva vezana za rad sa ženama, devojkama i devojčicama migrantkinjama, kao i stav organizacije o važnosti rodnog pristupa u humanitarnom radu. Konferenciju su organizovali Moskovski državni institut za međunarodne odnose i Oxfam, Rusija u cilju unapređenja znanja vezanog za mehanizme humanitarne asistencije. Kao posebno važne, istakle su se teme nejednakosti sistema pružanja humanitarne asistencije, važnosti međunardonog humanitarnog prava, kako uključiti rodnu perspektivu u humanitarni odgovor, kao i obaveze država da podrže, lokalni, odgovorni, nezavistan i efikasan humanitarni odgovor koji spašava i štiti živote i promoviše održive mirovne napore.

Konferencija je okupila preko 100 učesnica i učesnika iz nevladinog sektora, institucija i akademije.   Ona ujedno predstavlja i jedan od prvih pokušaja da se u Rusiji okupe kako međunarodni, tako i nacionalni humanitarni eksperti, kako bi se razmatrali trenutni trendovi u humanitarnom radu, identifikovali izazovi i mapirale najbolje prakse, kao doprinos lokalizaciji buduće humanitarne agende Rusije. Rusija je važan međunarodni akter sa kapacitetom i resursima koji mogu značajno uticati na humanitarnu asistenciju kako na lokalnom, tako i na nacionalnom i međunarodnom nivou. Ova konferencija je jedan korak u uspostavljanju dijaloga i razmeni iskustva između ruskih vladinih i nevladinih humanitarnih aktera i međunarodnih organizacija koje pripadaju ešalonu onih koje među prvima odgovaraju na krizu, specijalista/kinja koji rade na terenu i istraživača/ica koji uvode analitički aspekt u orbitu humanitarne asistencije.

Pored NVO Atina, koja je predstavljala iskustvo rada u Srbiji, sa posebnim osvrtom na neophodnost rodnog pristupa, u konferenciji su učestvovale i organizacije iz Velike Britanije, Rusije, Libana, SAD, Kolumbije, Iraka, Jemena, Kirgistana i Holandije. Kao posebno važne, istakle su se teme nejednakosti sistema pružanja humanitarne asistencije, važnosti međunardonog humanitarnog prava, kako uključiti rodnu perspektivu u humanitarni odgovor, kao i obaveze država da podrže, lokalni, odgovorni, nezavistan i efikasan humanitarni odgovor koji spašava i štiti živote i promoviše održive mirovne napore.